Hronična neispavanost
Hronična neispavanost je čest pratilac savremenog čoveka.
San je neophodan ljudskom organizmu. Ne samo da pruža fizički odmor telu, već predstavlja svojevrsno “čišćenje” uma od svih napora kojima smo bili izloženi u toku dana.
Nažalost, brz način života i mnoštvo obaveza, danas, ostavljaju premalo vremena da se posvetimo sebi i časovima odmora, pa ne čudi što se sve više ljudi budi svakog jutra iscrpljeni i mrzovoljni, nedovoljno spremni za zadatke koje ih očekuju.
Zapravo, hronična neispavanost je postala način života modernog društva, o čemu svedoči i najnovija statistika. Prema sprovedenoj studiji na Oksford univerzitetu svaka treća odrasla osoba se suočava sa njenim posledicama.
Kako se prepoznaja hronična neispavanost otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Zašto nastaje hronična neispavanost?
Hronična neispavanost se definiše kao “subjektivni doživljaj teškoće u inicijaciji spavanja, trajanju, konsolidaciji ili kao loš kvalitet spavanja kada postoje svi uslovi za dobar san”.
U većini slučajeva izazvana je samim načinom života. Naime, preterano konzuiranje nikotina, kofeina i alkohola, nezdrava i kasna ishrana, ali i upotreba mobilnih telefona, laptopova itelevizora kao vida uspavljivanja može do dovede do problema.
Određene životne navike dugoročno gledano stvaraju hroničnu neispavanost, pre svega, rad od kuće noću i rad u smenama zbunjuje mozak. Odnosno, remeti njegov ciklus spavanja i ciklus budnog stanja, pa dolazi do lošeg spavanja usled premora.
Čak i kratak san u toku dana ili preterano spavanje vikendom kojim pokušavate da nadoknadote nedostatak sna u toku nedelje dodatno utiče da neispavanost.
Iako ćete se u prvom trenutku osećati svežije i odmornije, već nakon nekoliko sati vratiće se sav umor, akumuliran u telu.
Psihički problemi i razne bolesti mogu da izazovu hroničnu nesanicu
Mnoga zdravstvena stanja mogu da dovedu do hhronične neispavanosti, dok u pojedinim slučajevima teški simtpomi bolesti stvaraju nelagodu koja otežava san.
Razne alergije, astma i sinusi, gastrointestinalni i endokrini problemi, poput refluksa i hipertireoze, česti su uzročnici hronične nesanice. Kao faktori navode se i artritis, Parkinsonova bolest, hronični bol. Pojedini lekovi za prehladu, alergije, visoki krvni pritisak, srčane bolesti, bolesti štitne žlezde, astmu i depresiju, takođe, mogu izazvati problem.
Hronična neispavanost je simptom sindroma nemirnih nogu. Kako je u pitanju poremećaj nervnog sistema koji izaziva nagon za pomeranjem nogu san je otežan, pa se smatra i poremećajem spavanja.
Apneja za vreme spavanja, tj. kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja ili pauza u disanju koja traje od 3 do 10 sekundi je još jedan problem koji utiče na san.
Fobije i nesanica su usko povezane, a primećena je i uzročno-posledična veza sa pojedinim psihičkim stanjima. Tako stres, depresija i anksioznost mogu da stvore hroničnu neispavanost, ali i poteškoće u spavanju mogu da pokrenu ili pogoršaju ove probleme.
Neispavanost ostavlja posledice na celokupno zdravlje
Osim konstantnog umora, hronična neispavanost utiče na fizičko i mentalno zdravlje. Loše raspoloženje, glavobolje, iscrpljeni izgled i razdražljivost su tipične posledice nesanice.
Hronična neispavanost slabi imuni sistem, te su osobe sklone prehladama, virusima i infekcijama. Oneretko imaju problema i sa viškom kilograma, jer nedostatak sna pogađa hormone koji regulišu osećaj gladi.
Fizičke tegobe prate poremećaji raspoloženja, nedostatak koncentracije, napetost, depresivne misli, pa i napadi panike.
Najnovija istraživanja pokazuju da ljudi koji malo spavaju imaju veći rizik da obole od Alchajmerove bolesti, dijabetesa, hipetenzije. Isto tako postoji veća šansa da dožive srčani i moždani udar.
Imajući u vidu ozbiljnost tegoba, hroničnu neispavanost ne treba olako shvatati. Zato na vreme potražite pomoć kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više