Prokrastinacija – odlaganje

Prokrastinacija predstavlja oblik ponašanja koji se ispoljava stalnim odlaganjem izvršenja obaveza i zadataka.

Iako je dobro poznata izreka “ono što možeš danas, ne ostavljaj za sutra”, gotovo je nemoguće uvek primeniti. Svakom od nas se desilo makar jednom u životu da pomerimo kućne poslove kako bismo sunčan dan proveli u prirodi sa porodicom ili prijateljima. Ponekad smo prekidali učenje, jer je zazvonila notifikacija na telefonu, dok smo neprijatne rasprave sa partnerom odlagali za sutra.

Povremeno odlaganje obaveza je u ljudskoj prirodi, medjutim kada ono počne da utiče na kvalitet života i svakodnevno funkcionisanje reč o ozbiljnom problemu.

Zašto se javlja prokrastinacija i kako je možete rešiti otkriva vam psihološko savetovalište Sana.

Kako se prepoznaje?

Prema definiciji hronično odlaganje je “automatska navika beskorisnog odlaganja bitnih i vremenski određenih aktivnosti za neki naredni trenutak”. One se, zapravo, zamenjuju drugim, manje značajnim, ali prijatnijim.

Prokrastinacija

Pri tome, osoba u datom trenutku ne razmišlja o posledicama ovakvog ponašanja, niti ima u vidu da na taj način sabotira sopstvene ciljeve i napredovanje.

Prokrastinacija može biti opšta i specifična. Opšta predstavlja odlaganje svih obaveza, kao što je briga o sebi, težnja ka sopstvenom razvoju i poštovanje obaveze prema drugima. Specifična je dugotrajno odlaganje obaveza u samo jednoj oblasti, dok se u svim drugim redovno izvršavaju.

Mnogi ljudi prokrastinaciju tumače kao lenjost, a u pitanju je mnogo složenije stanje. Neretko u njegovoj osnovi leži depresija, anksioznost i manjak samopouzdanja.

Koji su uzroci prokrastinacija?

Prokrastinacija se obično vezuje za ljude koji imaju nisku frustracionu toleranciju. To znači da rade samo stvari u životu koje im pričinjavaju zadovoljstvo, koje su im lake i prijatne. U protivnom, smatraju da su im nametnute obaveze grozne i nepodnošljive, te se užasavaju već pri samoj pomisli na njih.

Nije redak slučaj da osoba hronično odlaže poslove za koje nije dovoljno motivisana. Odnosno, one za koje zna da neće dobiti zasluženu ličnu satisfakciju ili novčanu nagradu. Ova vrsta prokrastinacije se najčešće sreće kada postoje konflikti u radnom okruženju ili se treba “nositi” sa toksičnim šefom.

Verovali ili ne, i težnja ka perfekciji može da stvori ovakvo ponašanje. Naime, može se desiti da osoba izbegava realizovanje ideje, jer se nisu “poklopile sve kockice” da ona bude savršena, tj. ne postoje svi uslovi za potpuno ostvarenje cilja.

Da li je prokrastinacija navika?

Hronična prokrastinacija je loša navika. Pa kao i svaka druga može se pobediti ako za to postoji volja. Sledeći korak jeste da utvrdite uzrok problema. Tek spoznajom razloga odlaganja i oblasti na koju se ona odnosi možete se suočiti sa njom.

Stručnjaci savetuju niz metoda i tehnika koje možete kombinovati. Pre svega, fokusiranje na obavljanje jednog po jednog zadatka prema stepenu prioriteta je ključno za prevazilaženje destruktivne navike. Takođe, važna je promena ugla gledanja na izvršavanje obaveza koje vam nisu drage.

Ukoliko je prokrastinacija izazvana demotivacijom možete napraviti sopstvene, mini nagrade, u vidu stvari u kojima uživate.

Nesanica

Imajte u vidu da promena ponašanja zahteva dug put i pomoć psihologa. Zato se na vreme obratite psihološkom savetovalištu Sana kako biste na najefikasniji način prevazišli razlog koji dovodi do prokrastinacije. Ujedno, naučili kako da funkcionalnije organizujete svoj život.

 

Spread the love
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Skoči na traku sa alatkama