Kognitivna rekonstrukcija

Kognitivna rekonstrukcija je važan deo kognitivne terapije.

Sigurni smo da ne postoji osoba na svetu koja se makar jednom u svom životu nije suočila sa bolešću, gubitkom, strahom, egzistencijalnim pitanjem, pa i toksičnim ljudima. Život, zapravo, nikoga nije poštedeo problema, baš kao greške, oni su sastavni deo naše svakodnevice, smenjujući se sa radošću i osećajem sreće.

Međutim, naše misli, empatija i briga o sebi utiču na dužinu i intenzitet trajanja “loših” epizoda. Odnosno, od naših karakteristika zavisi da li ćemo se odlučiti za izbegavanje problema ili radije suočiti sa njima.

Nažalost, mnoge psihički problemi potpuno slome, ostvaljajujući posledice na mentalno zdravlje. Ova pojava je naročito izražena poslednih godina, što potvrđuju i naučna istraživanju. Prema najnovijoj statistici preko 450 miliona ljudi u svetu pati od različitih poremećaja, uključuju psihoze, napade panike, bolesti zavisnosti, fobije.

Srećom, kognitivna rekonstrukcija može da spreči da životni problemi prerastu u ozbiljnu bolest.

Šta je kognitivna rekonstrukcija?

Najkraće rečeno, kognitivna rekonstrukcija je preoblikovanje negativnih misli, pa se odatle često naziva i kognitivno prestrukturiranje. U pitanju je, zapravo, veština koja nam omogućava na stvari sagledamo iz drugačijeg ugla – pozitivnog. To znači da vežbanjem i trudom, osoba može da postane svesna onoga što se dešava u njenom umu, te da promeni način razmišljanja na bolje.

Kognitivna rekonstrukcija

Kognitivnu rekonstrukciju razvio je psiholog Albert Ellis 50-ih godina na osnovu temelja 2 učenja. Naime, polazeći od principa kognitivno bihejvioralne terapije i racionalne emocionalne bihejvioralne terapije Ellis je postavio osnove tehnike koja pomaže da se izbegnu stres i depresija.

Kako deluje kognitivna rekonstrukcija?

Pre svega, kognitivna rekonstrukcija nas uči da razmišljamo, umesto da reagujemo. Mnogi ljudi kada su uzmemireni reaguju implusivno, zbog čega kasnije trpe posledice.

Kognitivna rekonstrukcija pomaže da razmišljamo jasnije i racionalnije, podstičući nas da ispitujemo svoje dotadašnje misli i reakcije, ova veština nam omogućava da sagledamo greške. Tako da možemo ustaljene obrasce ponašanja da generešimo u nove, pozitivne automatske misli, samim tim dobijamo veću kontrolu nad stvarima koje utiču na naš život.

Zapravo, kognitivna rekonstrukcija nas “tera” da usporimo kako bismo se bolje mentalno organizovali, pa ne čudi što primenom ove tehnike vrlo brzo postajemo produktivniji na poslu i bliži ostvarenju postavljenih ciljeva.

Kognitivna rekonstrukcija gradi bolje međuljudske odnose

Kao što anksioznost pokreće briga, tako je ruminacija ključni pokretač depresije. Stručnjaci ističu da je zabrinutost neracionalno razmišljanje o budućnosti, a ruminacija je iracionlano razmišljanje o prošlosti.

Upravo stalna okupacija negativnim mislima i stalno analiziranje grešaka iz prošlosti utiče na kvalitet života. Ne samo da predstavlja kočnicu za uživanje u srećnim trenucima, već neretko dovodi do izolacije od najbližih, pa se dodatno produbljuje negativno raspoloženja i nepotrebno troše emocije.

Kognitivna rekonstrukcija nam pomaže da identifikujemo negativne misli kako bismo promenili perspektivu. Time razvijamo optimistički stav i jačamo samopouzdanje. Istovremeno, prestrukturiranjem misli poboljšavamo našu sposobnost da komuniciramo iskreno i sa poštovanjem, što je osnova za dobre odnose kako u privatnom, tako i u poslovnom životu.

Za svaki problem postoji rešenje, zato nemojte da čekate da loše raspoloženje postane vaša svakodnevica. Potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 

Spread the love
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
Skoči na traku sa alatkama